Ptice fauna Europe

Ptice Fauna Europe
 
HomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеПриступи

Share | 
 

 DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
Иди на страну : 1, 2  Next
АуторПорука
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Mon Aug 17, 2009 4:46 am

Poljski- lisicji rep (Alopecurus myosuroides)










Poljski-lisicijin rep moze da se nadje na jako dobrim obradjivanim poljoprivrednim zemljistima gde se seju sve vrste zitarica.To je divlja biljka koja tera i do 20.cm klas.Zavisno od mesta gde raste biljka moze da dostigne velicinu i do 50.cm..Seme biljke zri krajem maja i pocetkom juna meseca.Pticama u forijerama moze se davati kompletna biljka ,dok pticama u kafezima samo klasje biljke.U prirodi je rado jedu stiglice,konopljari i sve frste cajzli,a u forijerama kod odgajivaca ovu biljku rado jedu kanarinci ,sve vrate egzota imali papagaji,sitihe i velzitihe kao i svevrste cardulen ptica.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 11:14 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: CRNI PELEN(ARTEMISIA VULGARIS)   Mon Aug 17, 2009 7:07 am

Crni pelen ili u narodu gorka trava















Naš naziv za ovu biljku je crni pelen. Prirodno stanište Artemisia vulgaris L. je centralna Evropa, Azija, severna Afrika, ali je takođe prisutna u Severnoj Americi gde predstavlja invazivni korov. Ona je višegodišnja biljka, visine 50-150 (200)cm sa granatim rizomom. Ima uspravno, poludrvenasto, u gornjem delu vunasto maljavo stablo. Listovi rozete su sa kratkim drškama, ostali sedeći ili skoro sa uvastom osnovom. Listovi u donjem delu stabla su dvostruko perasto deljeni, a u srednjem i gornjem delu jednostavno perasto deljeni. Sa gornje strane listovi su zelene boje, goli, a sa donje belo-pustenasto dlakavi. Ima mnogobrojne glavice sa kratkim drškama, koje su sakupljene u metličaste cvasti. Listići involukruma slabo vunasto dlakavi. Cvetovi ove biljke su skupljeni u duge, guste grozdaste cvasti, koje su smeđežute boje. Cvetaju od jula do septembra. Plod je ahenija po obliku cilindrična. Jedna biljka može da da 700 000 semena. Seme biljke klija u jesen. Seme se uglavnom prenosi vetrom zbog svoje lakoće. Zrela semena odmah klijaju, međutim ta klijavost traje dosta kratko. Razmnožavanje je pretežno semenom, ali može da bude i vegetativno.
Uglavnom raste na umereno vlažnim staništima sa relativo bogatim sadržajem biogenih materija, naročito jedinjenjima azota.
Raste pored puteva, pruga, oko naselja, u njivama, na livadama, požarištima i progalama šuma. Opšte rasprostranjena u Srbiji.
Zbog neprijatnog mirisa, stoka izbegava ovu biljku. Trudne žene ne bi trebalo da ga koriste u velikim količinama, zato što sadrži toksične materije. Polen izaziva alergije. Vrsta je malo korišćena zbog svoje toksičnosti, ali postoje brojni podaci njenog korišćenja u hrani, biljnoj medicini i kao duvanske biljke. Prenosnik je nekih bolesti i štetočina.
Gorka trava zri od jula do septembra i puna je sa eterisna ulja.U forijerama se okacinje cela biljka tako da bilke je same klucaju a daje se u polu zrelom i zrelom obliku.Posto je puna sa ovim uljima jedu je i papagaji i zitisi.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 11:42 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: BOKVICA ZENSKA(PLANTAGO NAJOR)   Mon Aug 17, 2009 7:40 am

Bokvica zenska ili u narodu zivovlak














Bokvica je trajna hemafroditna zeljasta biljka,rasprostranjena po celom svetu.Od dvadesetak vrsta,najčešće se koriste tri.Raste po šumskim stazama i ledinama,od proleća pa cele godine.
Sve ptice jedu seme od bokvice a mekokljunci i liscei seme.Seme bokvice zri od juna do avgusta meseca

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 11:57 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: KOPRIVA(URTICA DIOICA)   Mon Aug 17, 2009 8:22 am

Kopriva ili u narodu zara












Kopriva (lat. Urtica dioica) je vrsta samonikle jestive biljke roda Urtica koja raste na zapuštenim mjestima kao korov. Raste u Europi, Aziji, Africi i Sjevernoj Americi. Ima velik korijen. Stabljika doseže visinu do 150 cm, a listovi du dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Cvijetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima ljekovita svojstva. Cvijeta od proljeća do jeseni, a za vrijeme zime ostaje u zemlji.
Koprivu su stari Grci koristili za masažu protiv reumatskih bolova. Kopriva poboljšava rad probavnog sustava. Sadrži kalcij, kalij, željezo, fosfor, vitamine C i A i organske kiseline. Također, u koprivi se nalaze i flavonoidi koji dobro djeluju na rad organizma. Ekstrakt korijena ima mnogo željeza, koristi se protiv opadanja kose i pozitivno utječe na krv. Od koprive se često priprema čaj i sok te koristi se često u kuhinji. Djeluje kao diuretik i antihemoragik. Bez obzira na ljekovita svojstva, kopriva se ne konzumira svježa jer ponekad mogu nastupiti problemi sa probavnim sustavom i crvenilo kože. Osim što štiti od bolesti, kopriva može suzbiti lisne uši koje su veliki nametnik voću. Koprive se često koriste kao hrana zečevima i svinjama. Korijen koprive se koristi za dobivanje žute boje. Kopriva se često koriste i u tekstilnoj industriji, a njezina vlakna su jako hrapava. Od koprive se koristi i u prehrambenoj industriji, npr. u proizvodnji sira yarga, te začinjene varijante gouda sira. Kopriva može poslužiti za pripremanje raznih jela, a u sjevernoj Europi često jedu juhu od koprive.
Za ptice koristimo mlado lisce od maja do oktobra, lisce se popari sa vrelom vodomi kad se ohladi sitno isecka i pomesa sa jajcanom i proklijalom hranom se rako daje.U jesen kada koprive precvetaju i seme uzri daje se u forijerama tako sto se okaci da visi i ptice slecu i kljucaju seme

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 12:06 pm. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: CESLJUGA   Tue Aug 18, 2009 11:19 am





Ova biljka se naziva Češljuga. Po njoj je jedna mala šarena ptica dobila ime Češljugar. Između izdanaka biljke se nakupi kišnice i tu insekti kad upadnu ne mogu više izaći. Ptice tu kupe inskete i piju vodu, pa zato dugo borave na biljci.Ujedno tako pretražuju i češljaju glavicu, oprašuju sitne cvejtove i čiste, pa su ptice tako dobile ime češljugar, a biljka je nazvana češljuga. Od stabljike biljke kad se osuši, djeca prave razne igračke , kao što su čegrtaljke i slično. Češljuga se može naći na zapuštenim i zaparloženim zemljištima, a sve je manje ima zbog upotrebe hemijskih sredstava u obradi zemljišta, pa zato i ptica češljugara ima sve manje

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 12:10 pm. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Rale
Urednik
Urednik


Број порука : 171
Join date : 14.05.2009
Age : 42
Локација : Backa Palanka

ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Tue Aug 18, 2009 12:20 pm

http://tbn1.google.com/images?q=tbn:Pl_1oFCYsYMr5M:http://www.biljeizdravlje.rs/upload/images/izdanja/2008/OKTOBAR/zelena%2520apoteka%2520abdovina%25201.jpg

po meni biljka koju rado jedu sve ptice a i fino se bojaju obicne zebe
sad je vreme da se beru plodovi i spremaju u zamrzivac radi kasnije upotrebe

inace ovo je burjasn ili apta ili jos poznatija kao smrdi zova
Назад на врх Go down
Steva
Admin
Admin


Број порука : 660
Join date : 13.05.2009
Age : 35
Локација : Zemun

ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Tue Aug 18, 2009 1:09 pm

A znaci i to jedu... Kako se daje? Plod, lisce....?
Назад на врх Go down
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: OSKURUSA (SORBUS AUCUPARIA)   Thu Aug 20, 2009 2:10 am












Uzgoj oskoruše je malo zastupljen. Možemo je naći u obliku pojedinačnih stabala u kućnim vrtovima i kombinaciji s drugim voćkama ili vinovom lozom, i to uglavnom u Europi, Aziji i sjevernoj Africi. Oskoruša je vrlo lijepa dekorativna biljka i korisna voćka, pa je nalazimo uz vikendice i u parkovima. Stablo joj je vitko s dekorativnim lišćem i lijepim, bijelim, mirisnim cvijećem pravi su ukras i dobro se uklapa u pejzaž vrta. Plodovi su u obliku grozdova i to pretežno na obodu krošnje, tako na poseban način okite stablo i daju mu lijep izgled. Osim toga, plodovi imaju veliku hranjivu i dijetoterapijsku vrijednost. Plodovi su jestivi tek kada omekšaju. Upotrebljavaju se u svježem stanju ili se prerađuju u marmelade, džemove, razne napitke ( u Italiji «Sorbeto», a u Rusiji «Jerabinovka»). Plodovi se mogu i sušiti i konzumirati kao suhi, ili za pripremu čaja protiv proljeva. Od svježih plodova može se fermentacijom a potom destilacijom preraditi vrlo delikatesna rakija. Plodovi se ubiru trešnjom (trasačima) a jedno stablo može dati i do 1000 kg ploda. Drvo su koristi za izradu instrumenata i alat.
U odnosu na klimatske uvjete oskoruša se ponaša slično kao kruška i dunja. Za intenzivan uzgoj oskoruše poželjna su duboka, dobro rastresita tla ilovaste, ilovasto-glinaste ili pjeskovito-glinaste teksture s jednoličnim profilom. Tlo treba sadržavati dosta organske tvari (humusa) i da je biološki aktivno. Nepogodna su teška, zbijena i podvodna tla. Oskoruša najbolje uspijeva na neutralnim i blago kiselim tlima.
Zreli plodovi oskoruše sadrže od 78 do 82% vode, oko 14% šećera (fruktoze 11%, glukoze 2-5%, a saharoze oko 1%). Plodovi sadrže u manjoj količini bjelančevina, tanina i mineralnih tvari. Obiluje vitaminima B2, A i C. Količina vitamina C sadržana u oskoruši podjednaka je kao i u plodovima crnog ribizle.
Oskurusa pocinje da zri pocetkom avgusta meseca,i vec od tada moze da se dajepticama svezza posto sadrzivitamine A, C, i B2,a moze i osusena na vazduhu da se daje.Takodje moze da se usi na vazduhu i zamrzava i u takvom stanju moze ticama da se daje zimi.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 12:18 pm. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Petar
Pocetnik
Pocetnik


Број порука : 77
Join date : 13.05.2009
Age : 27
Локација : Sabac-Srbija

ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Thu Aug 20, 2009 2:48 am

jos malo pa ce poceti ruze da precvetavaju ali domace pocnite da skupljate sipak ali kad bude narandzast,vadite seme iz njega i daji te pticama da vidite kako tamane.
Назад на врх Go down
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: GUSCI CICAK(SONCHUS ASPER)   Thu Aug 20, 2009 11:44 am










Pojava: Najbrojnija vrsta, na obradive
Goose čkalj dolazi na poljima i
Ugar. Grubo i geese čkalj
Kohl je Distel-geese nalaze u vrtovima
i ugar
Recyclable dijelova. Postoji
koristi
Ponuđene su hranilišta za lišće
za darove poluproizvoda i zreli
Sjemena. Ona pruža sama kao dobra zamjena za salate dana. Taj
Goose čkalj treba biti opremljen s vodom kontejner u kavez za ptice koje
će.
Ptice: Za sve žito eaters prikladna. U prirodi, to je jedna
do glavne hrane uzgoja Gimpel. Posebno za siskins i
egzotična zrnaca su sjeme-eaters prikladna.
Stalci za sjeme može biti dobra za zimski hranilišta za zamrzavanje.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 1:04 pm. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: KONOPLJE( CANNABIS)   Sat Aug 22, 2009 10:39 am











Pojava: Konoplja može se uvoziti i sejati u Srbiji samo uz specijalnu dozvolu ministarstva za poljoprivredu.Uz tu dozvolu moze sano da se seje i neguje takozvano industrijsko konolje, koje se koristi u tekstilmoj industriji a zrelo seme u preradi za hranu ptica.
Korisna dijela: Zrelog semena daju se mnogim domacim sumskim pticama kao i kanarincima i pojedinim egzotama.Seme je jako puno masti tj. ulja i zato se vise daje pticama u kasnim jesenjim i zimskim danima i u periodu spremanja ptica za parenje.
Kod hranjenja ptica konopökem mora da se vodi strogo racuna koja se kolicina pticama daje za dnevni obrok (oko jedne kafene kasicice dnevno) jer ako im se daje vise moze doci do gojenja ptica a na nogama do pojedinih izraslina u obliku plikova a u stvari je to masno tkivo.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 1:14 pm. изменио укупно 4 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: ZOVA(SAMBUCUS NIGRA)   Sun Aug 23, 2009 6:26 am












Zova je grm ili manje drvo, visoko do 5 m. Ona vrlo rano olista. Grane su joj ispunjene belom srži. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mlečnobeli, jakog mirisa, udruženi u vrlo krupne lepe, račvaste cvasti slične štitu. Plodovi su sitne, zeljaste, a kad sazru tamno ljubičaste bobice s crvenomodrim sokom. Cveta od maja do jula.

Zova raste svuda, najviše po vlažnim i zapuštenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu šuma i šumskim prošecima. Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, čim se cvetići počnu otvarati. Droga su cvetići (Sambuci flos) koji su belo žućkaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u prečniku. Imaju petodeonu točkastu krunicu, pet prašnika s velikim žutim anterama i kratke, sedeće, zelene žigove. Droga je osobitog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije malo ljutog i nagorkog.

Sastav: Cvet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, šećera, holina, organskih kiselina i dr. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gađenje na povraćanje. Deluje purgativno, a u većoj dozi i diuretično i izaziva proliv. Od zrelih, sočnih plodova peku rakiju. U bobicama, pored šećera, imaja bučne kiseline i mnogo crveno-ljubičaste boje. Nekad se od soka izrađivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za lečenje mnogih bolesti.

Upotreba: Zova se daje u obliku toplog čaja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emoliens. Ulazi u sastav laksantnog čaja. U narodnoj medicini se upotrebljava mnogo više nego u školskoj za lečenje svih bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd.

Narodna imena za Sambucus nigra: abzov, bzova, bazga, baz, bažovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, bu-zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.
Cvet obzove se moze vec juna meseca davati kanaruncima i sumskim pticama.Zrele bobice mogu se susisti na vazduhu i tako osusene davati pricama u kasne jesenje dane i pocetkom zime.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 1:23 pm. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: ZUTI NOCURAK (OENOTHERA BIENNIS)   Tue Sep 01, 2009 8:50 am










Dupli klik na sliku

Žuti nocurak (Oenothera biennis) je stigao iz južne Amerike na sever, na istočnu obalu Kanade. Bio je popularan već medju Indijancima, izmedju ostalog, u lečenju kožnih bolesti i lečenju rana, a koristio se kod astme, prehlada i gripa. U 17. veku dospeo je u Englesku. U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, koju organizam ne proizvodi, već ju je potrebno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobijeno od žutog noćurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama linolenska kiselina, pa se ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa, neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprečava i njihov nastanak.

Primena ulja žutog noćurka u velikoj meri sprečava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog noćurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprečava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholičara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije.
Sada u ovo vreme moze i pticama da se kaci u forijerama i ptice je rado jedu polu zrelo seme

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 1:30 pm. изменио укупно 4 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: KAMILICA(MATRICARIA DISCOISEA)   Tue Sep 01, 2009 10:46 am

Tekst preuzet sa interneta:

KAMILICA - ČAJ OD KAMILICE

Kamilica je biljka koja je po svojim svojstvima svima već poznata. Prepoznatljiva je po svojim sitnim bijelo-žutim cvjetovima, a možete je vidjeti gotovo na svim livadama.

Kamilica je «lijek za sve». Pospješuje probavu, snižava temperaturu, ublažava boli, smiruje grčeve, smanjuje osipe, pomaže kod svih bolova u trbuhu i još mnogo toga.

Kamilicu možete koristiti u obliku tinkture, čaja, praška, eteričnog ulja i obloga.

Ako imate problema s kožom ili jednostavno želite ljepšu i njegovanu kožu dovoljno je jednom tjedno umiti se čajem od kamilice.

Ona je vrlo dobar lijek za smirenje. Redovno pijte čaj i osjetit ćete promjenu.

Imate li problema s ispadanjem kose, za ispiranje koristite čaj od kamilice (pripremate ga tako da četiri žlice biljke prelijete litrom kipuće vode, nakon deset minuta procijedite i pričekajte da se ohladi do temperature s kojom inače ispirete kosu).

Želite li trenutno opuštanje pokušajte s kupkom, ona će umiriti vaš živčani sustav. Dovoljno je dvije pune šake kamilice preliti vrelom vodom i ostaviti da kratko odstoji. Zatim procijedite i dodajte u vodu u kadi. Već za nekih dvadesetak minuta, koliko kupka traje, primijetit ćete promjene u raspoloženju i smanjen teret na leđima.
Ohladjeni caj od kamilice moze se davati i nasim pticama mesto vode za pice, samo svakog dana kuvati svez caj i davati kako bi nase ptice bile sto zdravije.













Dupli klik na sliku

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 1:37 pm. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: MASLACAK-TARAXACUM   Tue Sep 15, 2009 1:30 pm









Maslačak je višegodišnja biljka niskoga rasta. Iz njegovoga korena koji je pod zemljom blago razgranat, na površini izbija lišće koje odmah poleže po zemlji. Cvetna drška kod maslačka je šuplja iznutra i izdiže se vertikalno. Na njenom vrhu se razvija žuti cvet, koji ima glavičasti oblik. Semenke maslačka kada sazre na sebi razvijaju perjanicu, koja omogućava da se semenka uz pomoć vetra značajno odmakne od matične biljke.

Od maslačka se sakuplja najviše koren, dok se mladi listovi mogu koristiti za salate.

I nase ptice jedu vrlo rado maslacak u svakoj formi i kao cvet i lisce a i kao zlelo seme.Maslacak se posebno daje pticama kada se pripremaju za parenje i u vreme mitarenja

Od korena od maslacka se kuvaju cajevi koji kada se ohlade mogu i pticama da se daju umesto vode za pice a ti cajevi su za ptice jako vazni sto im ptociscavaju crevni trakt i ojacavaju im otpornost ptotiv bilo koje unutranje bolesti tj. parazita

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Fri Feb 26, 2010 1:48 pm. изменио укупно 3 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: BOSILJAK-OCIMUM BASILICUM   Tue Sep 15, 2009 2:11 pm

Bosiljak- ocimum basilicum











Bosiljak je jednogodišnja , zeljasta biljka poznata jos i kao bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan. Izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom, listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi razvijaju se u velikom broju na gornjem delu stabljike.
Bosiljak je veoma dobro sredstvo protiv nesanice i za umirenje živaca, pomaže kod grčeva i upala u želudcu i creva i poboljšava apetit.
Bosiljak jedu i nase pticekao zelenu biljku i kao biljku kada je seme bosiljka zrelo.moze da se i cajevi kuvaju i kao ohlladjeni se daju umasto vode za pice.Zreli posiljak grancice se jednostavno okace u letelice ili forijere i uzivas kako se ptice slade sa semenom bosiljka

BOSILJAK
Ocimum Basilicum - Asea Aranion - Athelas
BASILICUM (BAZILIKA)
(BOSIOK, BOSILJAK, BOSILJE, FASLIĐAN, MASLIĐAN)


BASILICUM - BOSILJAK je jednogodišnja mirišljava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Sa jajolikim, pri kraju šiljastim, listovima na dužim peteljkama, uz male, bijele, dvousnate cvjetove u gornjem dijelu stabljike, bosiljak se često nađe u vazama kao cvijeće. Cvjetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem dijelu stabljike. Višebojni su, bijeli, ružičasti ili purpurni. Cijela biljka ima ugodan miris i aromu.

Pradomovina bosiljka je Indija.

Davno, već prije oko 5500 godina poznavali su ga Egipćani, o čemu govore ostaci biljaka pronađeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cijenjena ljekovita i začinska biljka. Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope prenijeli su ga monasi u 12. vijeku. Na novim prostorima vrsta se udomaćila i uzgaja se u vrtovima. U južnim dijelovima Evrope ponegdje se može naći i izvan vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebno je dobro nagnojeno tlo bogato humusom, te sunčana i od vjetra zaštićena staništa. Biljka je naročito osjetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalijevanje hladnom vodom. Bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cijela biljka je veoma ugodnog mirisa.

Za ljekovitost biljke znali drevni narodi prije nas, za lijek se upotrebljava cijela biljka zajedno sa sjemenom. Do sada utvrđene ljekovite i djelotvorne materije biljke su: eterična ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.

Već preko 5 milenija bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primjenu kod liječenja ljudi i životinja. Najčešće se primjenjuje u obliku čajeva kod liječenja upala (želuca, crijeva), kod kašlja, početnih stanja tuberkuloze, kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, mjehura).

Pored navedenog bosiljak se koristi za umirenje živaca, grčeva u želucu, lakše mokrenje, liječenje astme i zapaljenje bubrega. Također se koristi za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Dok se sa sjemenkama bosiljka liječe mokraćni organi.

Od davnina bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primjenu kod liječenja ljudi i životinja. Poticajno djeluje na psihu, ublažava melanholiju i razdražljivost, također povećava osjećaj fizičke vitalnosti.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Wed Jun 02, 2010 11:40 am. изменио укупно 3 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Steva
Admin
Admin


Број порука : 660
Join date : 13.05.2009
Age : 35
Локација : Zemun

ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Wed Sep 16, 2009 12:37 am

JA mojim pticama dajem i zeleni i osuseni bosiljak, i mogu vam reci da ga obozavaju.
Назад на врх Go down
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: RUMENIKA-- KUKAVICIN SVETLOSNI KARANFIL ((Lychnis)   Thu Sep 17, 2009 3:19 am












Dupli klik na sliku

Njihov Donacije pomoći trčanje Wikipedije. Rumenika
Izvor: Wikipedia, slobodna enciklopedija
Skoči na: Navigacija, Pretraživanje
Rumenika

Crtanje rumenika (Crveni karanfil flos-cuculi)

Sistematika
Klasa: Plantae
Koji ima dva kotiledona (Nesvrstani)
Pravila: Caryophyllales (Caryophyllales)
Obitelj: Nelkengewächse (Caryophyllaceae)
Potporodica: Caryophylloideae
Rod: Crveni karanfil (Crveni karanfil)
Vrsta: Rumenika

Znanstveno ime
Crveni karanfil flos-cuculi
L.
Die Rumenika (Crveni karanfil flos-cuculi, Syn Silene flos-cuculi) Je li biljkaumjetnost iz Obitelj Nelkengewächse (Caryophyllaceae). Broj biljaka ležaj Kukavica U ime. U ovom biljka, povezan je cvjetnice perioda u svibnju, lipnju, uz poziv kukavica. Rod crveni karanfil Ime mu dolazi od grčke riječi za svjetla (svjetiljke), te točke do svijetlo crvena, uz vrste cvijeća u proljeće.[1]

Sadržaj [Sakriti]
1 Opis
2 Pojava i ekologija
3 Razno
4 Izvori i daljnje informacije
4,1 Individualni dokumenti
4,2 Reference



Opis [Uredi]

Cvijeće i rumenikaRumenika je trajnica, travast plantIzmeđu 30 i 90 cm je visoka. Biljni oblici velikih uspravno cvjetnice kljun, kratke stabljike bez cvjetova, te Rozeta van. Cvat je labav kao Gypsophila False štitasta cvast osposobljeni.

Bazalni stalked prekriven cilijama Listovi su na rubu i spatelartig formirana. Gornji listovi stabljike su suprotnost, kopljast obliku. Sepals Obrazac 6 - 10 mm u dužinu, 10-smeta ćelav Calyx cijev. Pet roza Latice su 15 do 25 mm duge i četiri dubok prorez, a oni čine korona. Cvijet ima pet olovke i promjera oko četiri centimetra. Većina biljaka, dok se u cvatu crveno, ali ima i bijelih primjeraka. Cvjetnice sezona je od svibnja do srpnja.

Duga i osam milimetara, okrugli plod kapsula otvara sa 5 zubima. Ima ona odbacuje tamno smeđe boje, oblika bubrega, oko jedan milimetar dug sjemena čija površina je okovan čavlima sa sitnim šiljcima.


Pojava i ekologija [Uredi]
Rumenika je u umjeren Zapadna Europa i Azija, do visine od 2000 metara NN dom. U 19. Stoljeću je doveden u Ameriku, gdje se proširio. Ona preferira vlažan, umjereno bogat livada, močvara i močvare. U teško oplođenih travnjaka ne mogu ih naći, ali u mokrim, siromašnim hranjivim tvarima okruženje unutar rovova.

U ekološki pokazatelj vrijednosti Ellenberg Vrsta je na popisu kao biljka za nijansu mäßigwarmes pomorske. Displaying vlažnom tlu je vrlo promjenjiva.

Gnojidba za biljke je to učinio Kukac Oprašivanje. Zbog dubokog kupa je o tome, ali samo dugog jezika insekata, kao što su leptiri u situaciji. Povećanje također se odvija vegetatively po pupi, što često dovodi do većih zbirki

Campions su veliki favorit s mnogim našim native finches.


Njihova sjemenke su pohlepno jeo / la:

Bullfinches; Greenfinches, Linnets; Siskins + kanarinci.


Campions su blizu u odnosu na mišjakina

iako su ne koristi kao zeleno-hrana

Sjeme imaju slične hranjive vrijednosti kao Chickweeds.

Njihova Sjemenarstvo Kapsule su neobično velike i izobilju.


Najpoznatiji Campion i najkorisnije je bijela ili navečer Campion.


Tzv becos to je čista Bijeli cvjetovi otvoreni i prema postati mirisni sumrak.

Bijela vrsta nalazi se u uzorana poljima, gdje je često kule iznad drugih biljaka i usjeva sama.


Biljni materijal može dosegnuti oko 2ft visoka.

Ostavlja na donjim dijelovima svibanj se kao čeznuti kao 5 - 6 "

Gornji listovi su samo oko 3 "

Oni uvijek rastu u suprotnom parovima.

Oni su dosta uske i naglasio + dlakav.


Tijekom sunčanog dijela dana cvjetovi često ostaju zatvorena

Oni imaju tendenciju da otvori prema sumraka i čak su otvoreni tijekom noćnog.

Kada su gotovo svijetao svojstva.


Crvena Campion razlikuje samo u boji.

Pronađeno uglavnom u hedge-banaka i malo vlažan šumama.

Ima muške i ženske biljke

Postoji vrlo malo razlika u oku

Ali samo Ženski biljke proizvode Seed

Male biljke samo kap daleko nakon cvatnje bez ostavljanja kapsula.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Wed Apr 21, 2010 9:35 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: KUPINA (RUBUS FRUTICOSUS)   Thu Sep 17, 2009 4:12 am













Dupli klik na sliku
plod kupine
Sistematika
Carstvo: Plantae

Divizija: Magnoliophyta

Klasa: Magnoliopsida

Podklasa: Rosidae

Red: Rosales

Porodica: Rosaceae

Potporodica: Rosoideae

Rod: Rubus

Vrsta: Rubus fruticosus agg.




Kupina (lat. Rubus fruticosus agg.) je biljka iz porodice Rosaceae.

Sadržaj [sakrij]
1 Karakteristike
2 Hemijski sastav
3 Upotreba
4 Vanjski linkovi



Karakteristike [uredi]

KupinaKupina je biljka penjačica, te naraste od 50-300 cm. Stabljika joj je, manje-više bodljikava zavisno od sorte, te mjestimično odrvenjela. Bodlje služe za penjanje, ali i kao odbrambeni mehanizam protiv životinja koje se hrane lišćem kupine. Cvjeta od juna do augusta. Nakon cvjetanja, iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodičasti plod, crvene boje, koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje.


Hemijski sastav [uredi]
Kupina sadrži mnogo minerala i vitamina. 100g malina sadrži 52 kcal, 0,7g proteina, 0,4g masnoća, 12,8 g šećera, 32 mg kalcijuma, 0,6 mg željeza, 6,5 i.u. vitamina A i 21 mg vitamina C


Upotreba [uredi]
Plod kupine se koristi u ishrani kao voće, služi za pravljenje sokova, džemova, pekmeza, vina i slično. Lišće kupine se koristi u raznim čajevima, a ima dejstvo snižavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.

Jedan od najkorisnijih plodovima rane jeseni.
Čim plodine pokazuju znakove sazrijevanja - oko kolovoz
- Native ptice počinju njihov godišnji blagdan!

Divlje ptice: Bullfinches, Hawfinches, Blackbirds i mnoge druge pjesme ptica njima uživati.
Većina kaveza i kavez za ptice ptice ih volite, čak i kanarinci.
Softbills, rasti na njih.

Kupina sadrži ljekovito svojstvo koje je označen adstrigentno djelovanje.
Oni su odličan tonik za želudac ptica.

Oni su od velike vrijednosti, kada je zrelo, kao sef boji hrane.
Za pomoć i kvalitetu boje perje na moulting vrijeme.

To je bogata Vit. C. (Kao "Ribena" proizvođači nam reći!)

Oni često mogu imati plodove 4 različite faze zrelosti na isti sprej.
Zelena> crvena> crveno-ljubičasta> Black

Kupina grm, se često naziva "drač", jer način na koji raste.
> Tkanja svoj put kroz druge biljke i drveće.

Farmeri se koristi za sadnju kupina u među Hawthorn hedges.
To je pomoglo da vezati Hawthorn zajedno i napraviti jaču barijeru.
Tvrd stabljika BlackBerry su naoružani s zakačen trnje koje služe dvije svrhe.
Oni zastrašiti ispašu životinja iz njih prehranom.
Oni također pomažu kako bi podržao / la biljka latching na drugim raslinjem kao što raste.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Wed Apr 21, 2010 9:45 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Rale
Urednik
Urednik


Број порука : 171
Join date : 14.05.2009
Age : 42
Локација : Backa Palanka

ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Fri Sep 18, 2009 3:50 am

Sto se Kupine tice ptice rado jedu onu divlju kupinu, mozete je naci oko reka i bara, malo je teze brati zbog bodlji ali kad vidite svoje ptice sa ofarbanim kljunovima kako veselo cvrkucu sve se zaboravi....da kupinu mozete da naberete i stavite u zamrzivac pa tokom zime da je dajete
Назад на врх Go down
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: MISJAKINJA /STELLARUA MEDIA)   Sat Sep 19, 2009 6:09 am











Dupli klik na sliku


To je naziv za mnoge biljke, od kojih su neki stvarno ne Chickweeds uopće.
Pravi mišjakina (Stellaria Media) je jedan od najbolje od svih naših divlje zeleno-hrane.
Vi svibanj koristiti u bilo kojoj fazi je rasta-život.
Kada je zreo da je omiljena hrana s većinom kokoš-ptica za njihovo nestlings.

Gotovo svi naši British Birds love it :

Zlatnik, teksaški vrabac, zeba, zimovka i Juričica sve to jesti kao i Blackbirds, Skylarks i Yellow Buntings.

Zeleni listovi i izdanci su bogate vitaminima i mineralima vitalni, uklj. željeza, koji su neophodni za dobro zdravlje.
Sjeme je također jestiv.
Biljka može biti suho za spremanje.

Mišjakina Vitamini i minerali :

Vit. C : To je posebno visok u askorbinska kiselina i sluz svojstva.
B. Vits:Niacin (B3), riboflavin (B2), tiamin (B1),
Vit : Beta karoten
Minerali : Magnezij, željezo, kalcij, kalij, cink, fosfor, mangan, natrij, selen, i silicija.

Ljekovito, mišjakina je korisno (za oba Ptice i ljudi) kao:

Mišjakina je ukusna i svježa, degustacija, kao salata "povrće" za nas ljude.

Svojstva uključuju:

Tonik, diuretik, blagotvoran, ekspektorans, blago i laksativ.

To je često preporučuje za astmu, bronhitis, ili zagušenja.
To je također rekao za kontrolu pretilosti te je sastojak u nekim ljudskim biljnoj mršavljenja pripreme.
Izvana, mišjakina ublažava svrbež i upale te općenito smiruje i vlaži.
To se može koristiti za bilo manje iritacije ili infekcije kože, te je sastojak u broju komercijalnih proizvoda za njegu kože.

Zajedničke mišjakina je vrlo čest korov.

Izuzetno je varijabla u svojim izgledom, ali općenito je vrlo vitko slavinu korijena i mnogo lisnatog grananje stabljike koje leže uz tlo.

Mnogi mali, bijeli cvjetovi su proizvedene, prašnicima imaju crvenkasto-ljubičaste anthers.

Mišjakina je samo oko uvijek cvjetnice, osim usred zime.
Cvijeće close noću i otvoren ujutro.
Također u blizini kad je o to kiša.
Možda su odgovoriti na promjene u tlaku zraka.
Čini se da se cvijeće ne otvoriti uopće kad niskotlačni sustav je dugotrajan.
Mišjakina isto tako reagira na večer po preklop lišće preko raste savjet kako bi ga zaštitili.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Wed Apr 21, 2010 9:52 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: PODBJEL ( TUSSILAGO FARFARA)   Sat Sep 19, 2009 6:31 am










Dupli klik na sliku

Podbjel je jedan od najranijih svih naših proljetnog cvijeća.
Oni su oko 4 inča visoke na početku rasta.
Cvjetnica žute glave često da se vidi do kraja siječnja.
Ožujak je glavni mjesec rasta ipak.
Podbjel raste obilno na vlažnom i teških tala.
Oni izgledaju kao manje odnosu na maslačak cvijet.
One se razlikuju od maslačak svojim scaley stabljika i manjih cvjetnice glave.

Kada cvijeće su usahnu, klonuti glava dolje i ostati u tom položaju sve dok se zrelo sjeme.

Oni oni postaju ponovo zidati i često rastu na stopala ili više u visinu, sve dok konačno otvaranje u kuglasti loptu srebrno maljavost, koja je željno traži mnoge ptice kao obloge za gnijezda.

U foto goresmo dobili dobru usporedbu veličine razlika između prve faze cvijet (4 "ca) i drugog (sijanje glava fazi) rasta (oko 1ft).

Podbjel je za hranu i lijekove kombinirani (oba Ptice i ljudi)



To je jedan od najboljih svih prirodnih lijekova za svaki trag Wheeziness ili astmu.
Poboljšanje koje slijedi njegova uporaba često je prilično očigledan.
Čini se da divlje ptice uživati cvjetnice glave - esp. zeba.


Lišće konjsko kopito su korišteni kao sastojak u biljnoj duhana, što je dimljeni kao lijek za astmu. (- To je malo kontradiktorno - udisanjem dima kako bi se vaše disanje - ne u misliti?!)

Podbjel čaja, zaslađenog medom, korišten je za prehlade i astme.

Čak i cvijet zalihe konjsko kopito su korišteni da bi "sirup od konjsko kopito", koji je preporučeno za liječenje kroničnog bronhitisa.

Ptice čini jesti stabljike i uživati u njima.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Wed Apr 21, 2010 9:59 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
Drle
Admin
Admin


Број порука : 2087
Join date : 13.05.2009
Age : 63
Локација : HAMBURG-SMEDEREVO

ПорукаНаслов: DIVLJE ZELJE (RUMEX KRISP)   Sun Sep 20, 2009 2:50 am











Dupli klik na sliku:

Ovo je jedan od vrlo najgore korova za britanski Farmer pokušati iskorijeniti.


Ali ono što je Farmer's Otpad je ljubio po većina ptica.


Divlje ptice dolaze izdaleka i široka uživati blagdane Dock sjemena

Zimovka posebno.



Većina Cage ptice inc. Canaries i većina finches slast Dock Seeds.

Neki Uzgajivači tvrde da nema drugih sjeme ima tako dobar efekt na perje.

Dock sjemenke sadrže prilično visok postotak ulja.

To ga čini dobru Zimska hrana za održavanje stanja i pomoć kako bi se spriječilo zimice.

Iako sjeme izgledaju kao da imaju visok sadržaj ulja su skloni ne da uzrokuje pretjeran rodnost.

U stvari, efekt čini se da je obrnuto.

Utroba se čuvaju u takvom zdravo stanje da ne postoji očigledan nakupljanje masnoća.

Iz tog razloga, Dock sjeme često je korišten kao pomoć da pomogne ispraviti pretilosti.

To ulje služi i kao mazivo unutarnju i pomaže čuva probavni trakt radi.


Dock sjeme se lako da se okupe u količini.

Sijanje glave može biti sušen, baš kao što su oni, kako se hraniti tijekom zime.


Biljke su visoki i imaju jake stabljike, koje je teško izrezati / strim putem.

Jedini način vlasnik zemljišta može riješiti Dock je na sprej s jakim sustavnu Weed ubojica, koji se apsorbira u root-sustav i ubija cijele biljke.

_________________

http://pticefaunaeurope.forumotion.net/


Последњи пут изменио Drle дана Wed Apr 21, 2010 10:09 am. изменио укупно 2 пута.
Назад на врх Go down
http://pticefaunaeurope.forumotion.net
БАНЕ
Zasluzni clan
Zasluzni clan


Број порука : 200
Join date : 14.10.2009
Age : 36
Локација : Moskva-Loznica

ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Fri Oct 23, 2009 11:59 am

pa da zapalimo po jednu burazeru!!! sunny
Drle ::












Pojava: Konoplja može se uvoziti i sejati u Srbiji samo uz specijalnu dozvolu ministarstva za poljoprivredu.Uz tu dozvolu moze sano da se seje i neguje takozvano industrijsko konolje, koje se koristi u tekstilmoj industriji a zrelo seme u preradi za hranu ptica.
Korisna dijela: Zrelog semena daju se mnogim domacim sumskim pticama kao i kanarincima i pojedinim egzotama.Seme je jako puno masti tj. ulja i zato se vise daje pticama u kasnim jesenjim i zimskim danima i u periodu spremanja ptica za parenje.
Kod hranjenja ptica konopökem mora da se vodi strogo racuna koja se kolicina pticama daje za dnevni obrok (oko jedne kafene kasicice dnevno) jer ako im se daje vise moze doci do gojenja ptica a na nogama do pojedinih izraslina u obliku plikova a u stvari je to masno tkivo.
Назад на врх Go down
БАНЕ
Zasluzni clan
Zasluzni clan


Број порука : 200
Join date : 14.10.2009
Age : 36
Локација : Moskva-Loznica

ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Fri Oct 23, 2009 12:02 pm

to zovu i konjogriz ili nocna frajla....ja sam saznao i uverio se da je stiglici tamane(seme sam davao)
Drle ::
Tekst preuzet sa interneta:









Dupli klik na sliku

Žuti nocurak (Oenothera biennis) je stigao iz južne Amerike na sever, na istočnu obalu Kanade. Bio je popularan već medju Indijancima, izmedju ostalog, u lečenju kožnih bolesti i lečenju rana, a koristio se kod astme, prehlada i gripa. U 17. veku dospeo je u Englesku. U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, koju organizam ne proizvodi, već ju je potrebno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobijeno od žutog noćurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama linolenska kiselina, pa se ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa, neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprečava i njihov nastanak.

Primena ulja žutog noćurka u velikoj meri sprečava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog noćurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprečava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholičara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije.
Sada u ovo vreme moze i pticama da se kaci u forijerama i ptice je rado jedu polu zrelo seme
Назад на врх Go down
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!   Today at 2:15 pm

Назад на врх Go down
 
DIVLJE BILJKE KOJE JEDU PTICE!
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 2Иди на страну : 1, 2  Next
 Similar topics
-
» Sopljni paraziti
» Zimi ptice napolje ili unutra?
» Poznate, nepoznate retke ptice naše Srbije
» Ptice Republike Srbije
» PAPAGAJI.....

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
Ptice fauna Europe :: UZGOJ PTICA :: ISHRANA I NEGA PTICA-
Скочи на: