ANATOMIJA PTICA!!!!!!!!

ANATOMIJA PTICA






Spoljasnja anatomija tipične ptice: 1. kljun, 2 .glava, 3. dužica, 4. zenica, 5. ogrtač, 6. malo krilno pokrovno perje, 7. rame, 8. veliko krilno pokrovno perje, 9. letna krila II. reda, 10. stražnjica, 11. letna krila I. reda, 12. anus, 13. bedro, 14. zglob goljenice i gležnja, 15. gležanj, 16. stopala, 17. golenična kost, 18. trbuh, 19. bokovi, 20. prsa, 21. grlo, 22. kresta








Anatomija ptičjeg krila: 1. Letno perje I. reda, 2. primarno pokrovno perje, 3. pakrilce, 4. letno perje II. reda, 5. sekundarno pokrovno perje, 6. srednje pokrovno perje, 7. malo pokrovno perje, 8. tercijarno perje, 9. rame








Kostur ptice: 1. lobanja, 2. vratni prsljeni, 3. ključna vilica, 4. greben prsne kosti, 5. rebro, 6. visoki greben, 7. koleno, 8. pisnica, 9. I. prst, 10. golenična kost, 11. golenična kost, 12. lisna kost, 13. preponska kost, 14. sedna kost, 15. kuk, 16. koštani štit bedra, 17. trtična kost, 18. repni dio kralježnice, 19. lopatica, 20. prsni dio kralježnice, 21. ramena kost, 22. lakatna kost, 23. palčana kost, 24. peščaj (metakarpus), 25. III. prst, 26. II. prst, 27. I. prst (palac)




Ptice imaju oblik tela koje se prilagodilo u cilju plakšavanja letenja.
Kostur se sastoji od kostiju koje su vrlo lagane. One imaju velike šupljine ispunjene vazduhom koje su povezane s respiratornim sistemom. Kosti lobanje su sjedinjene i nemaju šavove. Očne šupljine su velike i odvojene od koštanog septuma. Kicma je podeljena na vratni, prsni, slabinski i repni deo gdje su vratni pršljeni vrlo varijabilni i posebno elastični, dok je pokretljivost ograničena među stražnjim prsnim prsljenovima, a niže od toga nikakva.Posljednih nekoliko pršljena spojeno je sa zdelicom i u bedrenom predjelu cine čvrst koštani štit (synsacrum). Rebra su spljoštena, a greben je osim kod ptica koje ne lete, prilagođen za letne mišiće koji su na njega pričvršćeni. Prednji udovi preoblikovani su u krila.Za razliku od sisara, ptice ne uriniraju. Njihovi bubrezi pročišćavaju krvotok od dušičnih otpadnih materija, ali ih ne izbacuju iz tela kao ureu rastopljenu u urinu, nego kao mokraćnu kiselinu.One takođe luče kreatin, pre nego kreatinin kao sisari. Mokraćna kiselina teško je topljiva u vodi tako da iz tela izlazi kao bela kaša. Ta materija, kao i sadržaj creva, izlazi iz ptičje kloake.Kloaka je višenamenski otvor: kroz njega ptice izbacuju otpadne materije, pare se njihovim spajanjem, te kroz njega nose jaja. Uz to, mnoge ptičje vrste preživaju neprobavljenu hranu koju tako izbace.
Ptičji respiratorni sistem jedan je od najkompleksnijih među svim životinjskim vrstama. Kada ptica udahne, 75% svežeg vazduha prolazi kroz pluća i teče izravno u zadnju vazdusnu vrećicu koja se proteže od pluća i povezuje vazdusne komore u kostima i puni ih vazduhom. Kada ptica izdahne, preradjeni vazduh teče izvan pluća i vazduh pohranjen u zadnjoj vazdusnoj vrećici istovremeno u njih ulazi. Tako ptičja pluća imaju stalnu opskrbu svežim vazduhom i tokom udisanja i izdisanja.
Ptice proizvode zvuk uspomoć sirinx-a, mišićnog organa koji se sastoji od komore s nekoliko membrana nalik bubnjićima koji se nalazi na nižem kraju dušnika, gde se račva. Ptičje srce ima dve komore i dve pretkomore, iz njega u desnom luku izlazi aorta koja iz srca celijama doprema oksigenisanu krv (kod sisara je u pitanju levi luk). Vena postcava prima krv iz udova preko bubrežnog prenosnog sastava. Crvene krvne celiej ( eritrociti), za razliku od onih u sisara, u sebi imaju celijsko jezgro.
Digestivni sistem ptica je jedinstven, s organima kao što je voljka za spremanje progutane hrane i mišićnim želucem koji zbog nedostatka zuba često sadrži progutane kamenčiće, koji služe za mlevenje hrane. Većinom je visoko prilagođen brzom varenju i olakšanom letu. Neke ptice selice imaju i sposobnost smanjivanja delova creva pre selidbe.
Nervni sistem je velik s obzirom na veličinu ptice. Najrazvijeniji deo mozga je onaj koji kontrolise radnje vezane za let, dok mali mozak koordinira pokrete, veliki mozak ponašanje, navigaciju, parenje i izgradnju gnezda. Oči ptica razvijene su za poletanje, uočavanje, lov i prehranu. Ptice s očima na bočnim stranama glave imaju širok vidokrug, dok ptice s oba oka usmerena prema napred, kao npr. sove, poseduju stereoskopski vid pa mogu proceniti udaljenost.Većina ptica ima slabo culo mirisa, uz važne izuzetke kao što su kiviji, strvinari i bubnjavke. Vid ptica je obično visoko razvijen. Vodene ptice imaju posebne fleksibilne leće koje im omogućavaju prilagodjavanje vizualnim prilikama u vodi i vazduhu. Neke vrste imaju i dvostruku foveu (tačka najoštrijeg vida). Ptičja mrežnjacaa ima cirkulaciju u obliku lepeze koja se zove pecten. Ptičje uho nema spoljasnju ušnu školjku, ali je pokriveno perjem. U unutrašnjem uhu nalazi se puž, ali on nije spiralnog oblika kao u sisavaca.
Neke ptice koriste hemijske materije kao obranu od predatora. Tako određene vrste iz reda bubnjavki na agresore izbacuju neugodno želudačno ulje, a neke vrste iz roda Pitohui sa Nove Gvineje preko kože i perja izlučuju snažan neurotoksin.

Perje

Najuočljivija karakteristika koja ptice ističe među ostalim živim bićima je pokrivenost perjem. Perje je epidermalni izrast pričvršćen za kožu koji ima nekoliko funkcija: pomaže u održavanju tjelesne temperature štiteći pticu od hladnog vremena i vode, neophodno je za letenje, a takođe služi za davanje signala, kamuflažu i pokazivanje. Postoji nekoliko tipova perja od kojih svaki ima poseban zadatak. Perje zahteva održavanje i ptice ga svojim kljunovima svakodnevno čiste i uređuju, uklanjajući strana telešca i nanoseći sloj voštane izlučevine iz specijalizirane žlezde koji pomaže u održanju savitljivosti, a takođe ima i ulogu zaštite protiv mikroba, čime se zaustavljaju bakterije koje uzrokuju raspadanje perja. Taj proces može biti potpomognut i trljanjem perja telima insekata koji luče mravlju kiselinu, što je vrlo čest način kojim ptice uklanjaju parazite iz perja. Perje se redovito mitari.

Let

Let je značajna osobina većine ptica i po njemu se, osim od netopira i izumrlih dinosaura, razlikuju od svih ostalih kicmenjaka. Kao glavni način kretanja, let pticama koristi za parenje, prehranu, te izbegavanje i boljeg od grabljivica. Ptice imaju razne pogodnosti za letenje, uključujući lagan kostur, dva velika mišića za let, prsni mišić (pectoralis, koji čini oko 15% ukupne tjelesne mase) zajedno sa susjednim mišićem supercoracoideus, te modificirani udovi (krila s aeroprofilom). Oblik krila i veličina ptice prvenstveno određuju tip letenja za koji je ptičja vrsta sposobna. Mnoge ptice kombiniraju mahanje krilima i jedrenje koja zahteva manji utrošak energije. Oko 40 postojećih vrsta ptica nema sposobnost letenja, kao i mnoge izumrle ptice. Nedostatak sposobnosti leta obično nastaje na izolovanimanim ostrvima.Razlog tome je prednost neletenja, jer je tako smanjena opasnost da pticu u letu vjetrovi odnesu na otvoreno more. Pingvini, iako ne lete, koriste slično mišićje i pokrete kako bi "leteli" kroz vodu, kao i vrste porodica njorki (Alcidae), vodeni kosovi (Cinclidae), i zovoji (Procellariid

Već smo videli šeme na koji način se dobija odredjena boja kod ptice i šta se dobija ukršranjem pojedinih boja ili mutacija. Druga bitna stvar je kako dobiti odredjenu pticu koju već imate, odnosno na koji način "klonirati" pticu sa nekim osobinama koje se traže u slučajevima kad nije moguće dobiti tu kombinaciju klasičnim ukrštanjem. da pojasnim, bilo je reči o raznim mutacijama i bojama štiglića, kanarinaca i cajzli, konkretno za žutu dominat cajzlu rečeno je da je neko negde u prirodi uhvatio jedam primerak te da je kasnije od tog primerka nastala cela mutacija sa više jedinki sa kojom se i dalje radi. Po meni veoma je bitno ovakvo parenje jer bez njega ne bi smo imali ovakav spektar mutacija i boja koji sad imamo kod ptica. Oni koji se bave golubarstvom verovatno znaju da crvenih golubova nije bilo, da se pojavio jedan jedini primerak u nekoj zemlji ( ne sećam se tačno gde beše) i da od njega potiču sve ptice te boje koje sada postoje.

Kako pariti ptice u krvnom srodstvu, kako pratiti odredjenu liniju i koji se problemi javljaju prilikom ovakvog parenja?
Kakva je razlika izmedju krvnog srdstva i linijskog parenja. Kažu da ako se ptice pare u krvnom srodstvu deformišu se.
Upravo tako da se sa samim krvnom parenju 100% dobiju deformisane ptice ali to ne mora da znaci zashto ponekad moze se dobiti i dobra ptica kod krvonog parenja nikad se ne zna dok kod linijskog parenja je vec drugacije evo to ti je to LINIJSKO PARENJE


to ti je vec drugacije tu se ptice pare tako sto je jedan uslov brat sestra nikako a deda unuka moze baka unuk jest ali nikako brat i sestra zato shto obavezno dobijesh deformisane ptice e i shto ti znaci linijski uzgoj kod linijkog uzgoja je cilj to da se dobije sto vise geni tj. da se prenesu na iduce generacije tako da posle nekoliko parenja mozes dobiti istu pticu kao sto si prvi put pario i to nije sve imas dvije podjele uzgoja
- Uzgoj spored selektiranja ( ostavljas u matici samo najbolje jedinke i te iste paris )
- linijski uzgoj ( prenoshenje gene od koljena na koljeno )
mislim da sam pomogo malo.
Veoma je teško naći savršen par i sprovesti gornju šemu u delo, najviše iz razloga jer ovakvim parenjem izlaze na površinu i osobine predaka po očevoj i majčinoj liniji pa nikad tačno ne znate šta će te dobiti. Mislim da se treba prat iti svaka linija posebno. zamislite da na neki način slučajno dobijete neku novu mutaciju, kako sačuvati njene osobine i preneti je na potomstvo, ustvari tačnije kako fiksirati tu mutaciju. Ova šema prikazuje prvi stepen fiksiranja odredjene mutacije (predpostavka da samo dobili mužjaka u mutaciji)



U ovoj šemi za dalji rad koriste se samo ptice iz F3 generacije sve ostale se ne koriste, znači cilj je dobiti bar jednu, dve ptice iz F3 generacije, sve ostalo što se dobije je bespotrebni višak.
U prvoj šemi kod praunuka zatvaramo krug, dobijamo pticu identičnu ocu ali tu se krug zatvara jer sa njom dalje ne može da se radi. Odnosno može da se opet krene ista metoda i sa tom pticom kao početnom ali to oduzima mnogo vremena i u praksi je neizvodljivo. Iz tog razloga već u startu se priemenjuje "pastuv metoda" gde se istovremeno pare dve ženke sa mužjakom koga hoćemo da dobijemo i dalje mužjak sa ćerkama sa obe strane.



ovo je najbeznednija šema mada nije ni najbolja , ukoliko idete pastuv metodom do ovog stupnja neče biti nikakvih deformiteta ni škartova i imaćete dosta ptica koje su identične ocu s tim da će se u jednom malom delu razlikovati. Namerno sam odradio šemu samo do ovog stupnja jer otprilike do ovde većina ljudi ide.
]A sad i moja šema, ovako radim godinama.



Da pojasnim šemu. Dobili ste neku pticu koja po vama ispunjava sve kriterijume ili ste možda savim slučajno dobili mutaciju. Ova šema pokazuje na koji način od jedne ptice napraviti jato potpuno identičnih (kloniranih) ptica,




Recimo da je u pitanju neka mutacija mužjak. U tom slučaju uzimate bilo koje dve ženke i istovremeno parite mužjaka sa obe. Bitno je da u potomstvu i od jedne i od druge ženke dobijete ženku jer se geni prenose sa oca na ćerku. Posle te prve ture ukoliko se i od jedne i od druge ženke dobili ćerke ne parite više mužjaka sa njim već u drugoj turi parite mužjaka istovremeno sa jednom i sa drugom ćerkom , opet jednu turu i opet tražite ženku. Ako imate više ženki u leglu birate onu koja je dobila najviše osobina od oca (dominantnih osobina). takodje je bitno da prilikom odabira prvih ženki koje parite sa mužjakom one budu u potpunosti različite (druga boja) kako bi ste na potomstvu mogli da pratite koliko je od kog roditelja ptica dobila dominantnih osobina. Kada ostavljate potomstvo nije obavezno da ćerka liči na mužjaka ako nemate takvu pticu u leglu jer to i nije toliko bitno pošto nosi njegove gene koje će isplivati u sledećem parenju.
Posle te ture i parenja sa ćerkama prestajete da parite sa njim i čekate unuke, onda mužjaka parite sa unukama. U tom slučaju praunuci u potpunosti izgledaju kao mužjak i onda je cilj da sa mužjakom od jedne i od druge unuke izleglnete što više mladih i od njih pravite parove tako što od jedne unuke uzimate za par mužjaka a od druge ženku. Znači za formiraje matičnog jata treba vam samo mužjak, dve praunuke i od njihovih mladih pravite parove (10-20 parova) a svaki od tih parova daje ptice identične mužjaku.
Ne prestaje sve ovde mada će te na ovaj način imati ogromno jato pretpostavljam da dalje kombinacije već naslućujete.
Iz predhodne šeme se vidi da imate parove koje daju potpmstvo identično početnoj jedinci. Znači mutacija je fiksirana i možete napraviti mnogo ptica takvog izgleda. medjutim mlada koja dobijete iz tog parenja kao krajnji rezultat su neupotrebljiva jer ih ne možete dalje medusobno pariti tako da još uvek nemate rasu. U prevodu imate ptice u kojima samo možete medjusobno praviti parove iz kombinacije u f3 generaciji ali njihova mlada se ne mogu dalje razmožavati. Tu već prelazimo na drugu šemu sa ciljem da stvorimo jato u kome će se svaka ptica sa svakom moći pariti ( sem braće i sestara iz istog legla)



Na kraju procesa svako mlado koje ste dobil imozete pariti sa svakim drugim mladuncem pod uslovom da nisu iz istog legla.Na taj nacin napravljena je rasa po vasoj zelji sa primercima koji uvek daju potomstvo koje u seb iima 87,5 procenata osobina pocetne jedinke, svaka ptica biti osvezenje krvi u toj meri da ce se izbeci deformaliteti a zadrzati izvorni oblik.Tih 12,5 procenata koje ce potomci nositi u sebi prikupljenih osobina od drugih ptica nece uticati na kompletni ugled rase mada ce se preko njih povremeno ispoljavati neke greske u standardu(kao sto su crne fleke
kod intezivnih crvenih kanarinaca ili mozaika).

Ovo je šema koja se najčešće primenjuje kod odgajivača, izabiranjem parova nasumice ili odvajanjem parova koji imaju neke vidljive poželjne osobine teži se da postignemo PODUDARANJE parova odnosno da se dobije primerak ptice koja ima poželjne osobine. Ukoliko se par PODUDARi možemo dobiti potomstvo koje zadovoljava standarde kao i kvalitetnu pticu pravi EGZEMPLAR sa kojim možemo nastaviti dalji rad.



Cilj parenja u krvnom srodstvu je u stvari dobijanje radnog primerka poznatog kao "Inzuhit". Bitna stvar kod ovakvoh parenja je da se potomstvo mora strogo kontrolisati te da se nemilosrdno iz jata izdvajaju primerci koji ne zadovoljavaju kriterijume a ostavljaju samo primerci koji u potpunosti odgovaraju onome što smo hteli. Ovakvo parenje traži samodisciplinu od odgajivača jer dovoljna je jedna pogreška odnosno da iz nekog razloga ostavite pticu koja nije proverena na odgovarajući način pa da se uništi celo jato. Iz ličnog iskustva znam da ptice sa nekim anomalijama bez obzira koliko su slične onome što želite da postignete ( slab imunitet, nedostatak živahnosti i čvrstine) morate odstraniti iz daljeg uzgoja. Ne postoji pravilo u kojoj generaciji inzuhita prestaje parenje u krvnom srodstvu. Granicu odredjuje sam odgajivač i ona je rezultat kvaliteta početnih baznih primerka.



U literaturi ovaj način parenja nije obradjen niti je poznat. Medjutim, u praksi je ostvaren i dokazan veliki uspeh, koji ne možemo zanemariti, jer sa najmanje rizika ostvarujemo prikupljene i usmeravane dominantne hromozome, stalnim dodavanjem potrebnih osobina koje nedostaju ali uvek istog porekla sa još čvršćom i homogenijom masom koja se ne može lako razvodniti a sa tim izgubiti postojeće potrebne kvalitetne osobine. Hromozomske stanice sa brojem istovetnih hromozoma, koje je i čine jesu nosioci odredjenih traženih osobina kvaliteta, a njihovim punjenjem od velikog broja u stvari mini hromozoma koje usmeravanjem svesno sakupljamo i od njih sabiranjem stvaramo makrohromozome sa dobijenim novim hromozonskim stanicama i željenim dopunjenim osobinama. Nova stanica se na ovaj način neprekidno puni i na taj način održava i poboljšava potreban kvalitet bez bojazni da će u sledećem parenju nestati. Prednost ovog načina parenja leži u činjenici da se sa malo uloženog truda i strpljenja u relativno kratkom vremenskom periodu od prosečnih primeraka dobijemo izvanredno stabilne fenotipove, koji predstavljaju sigurnost u daljem radu i siguran put ka uspehu. Ujedno ovaj obrazac omogućava izbegavanje stalnog ubacivanja novih primeraka jer porebne osobine koje tražimo uvek se mogu naći u sopstvenom jatu, bez rizika da osnovni ( bazni) fenotip izgubi kvalitetne osobine.

Ja bi malo da pojasnim ovo oko parenja u krvnom srostvukoji hoce nesto da nauce i za one koje interesuje ovo.....Evo jednog primera iz opste genetike o parenju u krvnom srodstvu...
Ovde kod parenja u krvnom srodstvu koristimo dva termina a to su INCEST I INCHUT......

INCEST jeste parenje u najuzem krvnom srodstvu , to je parenje brace ili sestara iz istog legla, parenje roditelja i njihovog potomstva.......

INCHUT jeste ukrstanje po srodstvu bliskih zivotinja , hotimice primenjeno kod odgajanja ili naslednog ucvrscivanja novih rasa ili tipova ptica .... Inchut otkriva nove ali vec postojece , nevidljive nasledne stete tj. ostecenja tzv. inchut ostecenja ....... primer za inchut parenje jeste parenje glostera sa stajn cajzlom kako bi se dobila manja velicina glostera u narednoj generaciji parenjem tog bastarda i glostera......
Ovakvim parenjem se izdvajaju kako dobre tako i loše osobine koje brže isplivavaju na videlo. Upravo je to cilj, na najbrži mogući način proverite kvalitet baznih primeraka i dodjete do kvalitetne ptice. Sa druge strane odgajivač mora biti jako selektivan i da sve ptice koje odudaraju ( i na najmanji način) od traženog rezultata odstrane iz daljeg uzgoja. Pojava pada imuniteta i sl. stvari koje je Ptičar NIš naveo nisu retke ali i nisu toliko zastupljene da bi ugrozile dalji uzgoj naravno sve u zaisnosti od stepena srodstva odnosno koliko puta "Vraćate" potomstvo na roditelja. Što više puta se to uradi veća je pojava neželjnih efekata tako da odgajivač treba sam da proceni kada treba da prestane i počne sa korišćenjem drugih metoda. Iz tog razloga i postoje ove šeme kako bi se uvek ostalo na pravom putu i kako ne bi ste došli u ćorsokak.

Parenje u krvnom srodstvu
Autor.D.Udovicic


Stvaranje vrhunskog jata kanarinaca je posao koji zahtijeva puno znanja i vremena.Jedini ispravni put stvaranja „šampionskog“ jata je parenje u krvnom srotstvu...Iako se među uzgajivačima uvijek nekako govori kako se nesmije pariti brata i sestru, kako treba svake godine ubaciti svježu krv, kako je najbolje nabaviti mužjaka od jednog a ženku od drugog uzgajivaća i još sličnih...hm hm pa ajmo reč - poluistina... Parenje u krvnom srotstvu se koristi kod selekcionog uzgoja svih vrsta životinja pa tako i kod kanarinaca.

Postoji izreka da se od dvije vrhunske ptice ne dobijaju vrhunske ptice...to je apsolutno točno SAMO ako su te ptice došle iz jata gdje se ne primjenjuje parenje u krvnom srotstvu...u tom slučaju bog dragi zna koje osobine one nose i koja če se svojstva ispoljiti na mladima. Jednako tako govori se kako je moguće da iz kombinacije dvije loše ptice izadje jedan vrhunski šampion, sve je to istina, ali to je sve lutrija i radi se o malim vjerojatnostima i postocima...prave uzgajivače koji teže ka poboljšanju svog jata taj sitni postotak ne treba zanimati. Uzgajivači koji su godinama u svijetskom vrhu uzgoja, sa pojedinom (ili više njih) vrstom (ne moraju nužno biti kanarinci u pitanju – pogledajte uzgajivače konja, pasa, mačaka itd itd), budite sigurni da primjenjuju parenje u krvnom srodstvu – može neko složiti i 500 parova mala je vjerojatnost da če 10 godina za redom slučajno baš on dobiti najbolje ptice na svijetu, a di su svi ostali milioni uzgajivača i zaljubljenika koji godinama drže ptice a nikad kvalitete od njih – (mislim na konstantnu kvalitetu – iz godine u godinu – napredak u uzgoju). Koliko npr. Talijani ili Belgijanci imaju uzgajivača a pogledajte malo kataloge sa svjetskih izložbi i uvijek čete na pobjedničkom postolju vidjeti ista imena. Istina je da Više parova daje veče šanse u parenju u krvnom srodstvu više parova znači rigoroznija selekcija, brži put ka zacrtanom cilju, dok kod uzgajivača koi ne provode selektivno parenje u krvnom srodstvu, više parova jednako je ukoliko povučemo paralelu sa igračima LOTA – veči broj uplaćenih listića.

Jedino rekao bih surova selekcija kako u fenotipu tako i u genotipu stvara kvalitetno jato, i najmanji nedostaci ako ih guramo dalje u uzgoju ispoljiti če se nakon par godina kao problem. Osim što ptice moraju pokazivati najbolje moguče karakteristike u fenotipu, – moraju apsolutno zadovoljavati i u pogledu plodnosti, hranjenja mladih, ležanju na jajima, otpornosti na bolesti, broju othranjenih mladih i sličnim stvarima. Nije nam cilj dobiti za 5-6 godina jato od 20-30 parova od kojeg čemo dobiti jedva jedvice 40 mladih koi če biti kvalitetni u pogledu fenotipa medjutim jako loši u svemu ostalome. Iz dalje reprodukcije izbacuju se sve ženke koje ne leže na jajima, koje ne hrane mlade, koje čupaju mlade, koje pokazuju bilo kakve znakove slabosti, koje imaju problema sa mladima...svi mužjaci koji su skloni razbijanju gnjezda, koji su slabo plodni, koi ne hrane mlade, koji tuku ženku, koji su skloni pretjeranom debljanju...da ne nabrajam, vjerujem da ste dobili sliku o čemu pričam...jedino ukoliko godinama pedantno bez milosti iz jata izbacujemo ptice sa takvim ponašanjem i ostavljamo samo dobre roditelje s kojima nema problema tijekom uzgoja, na dobrom smo putu da osim kvalitetnih (po fenotipu) ptica, imamo i jake, zdrave i plodne ptice u svom jatu. A to nam je kao uzgajivačima i cilj.

Šta je u stvari cilj takvog parenja –bukvalno rečeno: izbaciti iz svog jata neželjene osobine a ostaviti samo željene osobine...to naravno nemožemo ako svake godine u svoje jato ubacujemo novu pticu sa novim genetskim kodom, o kojoj ne znamo ništa...pa makar ona bila po fenotipu vrhunska. Dovoljno je da nam u jato ubaci npr. Izbacivanje mladih iz gnijezda kad ih prstenujemo...neko če reči pa to i nije neki problem, ali mi neznamo koja če svojstva unijeti ptica sa strane...i dok ih mi detektiramo več su se duboko uvukla u jato ...pričao sam sa ljudima (puuuno iskusnijim uzgajivačima od mene) koji su u samo 2 godine ubacivanjem ptica sa strane, uspijeli uništiti posao od 10 ak godina, i od vrhunskog jata stvorili jato puno falinki. Ja sam osobno napravio jato koje je davalo kvalitetne mlade u dosta velikom postotku, medjutim potpuno sam zanemario prilikom selekcije na sve one druge faktore koji su bitni – osim fenotipa, tako da sam se nakon 5 godina uzgoja našao u sljepoj ulici. Dok se ne stvori brojčano respektabilno jato bolje je prvo raditi na kvaliteti jata u uzgojnom smislu, a kad to postignemo više se posvetiti fenotipu, ili ako imamo mogučnosi raditi sa puno parova kako bi paralelno radili selekciju u oba smjera...

Zato je bitno ptice nabaviti iz kvalitetnih jata od vrhunskih uzgajivača koi provode strogu selekciju i parenje u krvnom srodstvu, i koji imaju rezultate dugi niz godina. Ne šarati po štandovima u Reggio ili gdje već, nego uzeti od istog uzgajivača koji ima dobro jato jednog mužjaka i više ženki. Jedan svjetski prvak ne znači odmah i kvalitetno jato. Medjutim 15 izloženih ptica i sve u rasponu od 89 do 90 bodova bez obzira na medalje , znače kvalitetno i ujednačeno jato.

I ako za parenje koje nije u krvnom srodstvu važi pravilo da dva šampiona ne daju šampionsko potomstvo – kod dobro selektiranog parenja u krvnom srotstvu važi pravilo da se od dva šampiona u velikom postotku mogu očekivati mladi slični roditeljskom paru – znači opet šampioni J

Uzgajivačima koji tek počinju sa ovim hobijem ipak se u prvih par godina ne preporučuje parenje u krvnom srodstvu, za primjenjivati ovu vrstu parenja treba jako dobro poznavati standard ptica koje se uzgajaju (kako bi se mogle uočiti i najmanje greške), i treba znati da se rezultati mogu očekivati tek nakon 3-4 godine – čišćenja...početnici neka ipak prvo steknu odredjena iskustva u uzgoju pa se kasnije uvijek mogu odlučiti za ovakav jedan pokušaj uzgoja.Ko se odluči za ovakav vid selekcije ..neka mu je sa srečom, put je dug i pun zavoja, ali drugoga jednostavno nema !