Pored ukrasne zivine mogla bi se pokrenuti i tema o rasnoj zivini.

Za pocetak rasnu zivinu mozemo podeliti na:Rase kombinovanih osobina,Rasu za proizvodnju jaja i rasu za proizvodnju mesa.

Rasa je stvorena u Engleskoj. Postoji 7 sojeva, a najpoznatiji je žuti. Po izgledu rasa je zdepasta, okruglasta, sa rastresitim perjem. Otporna je i lako se aklimatizuje. Meso je kvalitetno.
- masa kokoši: oko 3,5 kg
- masa petla: oko 4,5 kg
- vreme pronošenja: 8 meseci
- nosi 150-170 jaja obojene ljuske

Ovo je americka rasa,kombinovanih sposobnosti.Prvobitni Vijandot nastao je ukrstanjem vise rasa,pa su i stvoreni mnogi sojevi:beli,crni,zlatni,zuti...
Ovo je rasa srednje krupne velicine.Meso je dobrog kvaliteta.Prosecna godisnja nosivost se krece od 150 do 170 jaja.Jaja imaju zutu ljusku.Kokoske pronose u 6 ili 7 mesecu.Glava je osrednje velicine,sa malom ruzicastom krestom,jakim kljunom,zute boje.Noge su jake i siroko nasadjene,srednje duzine,zute boje.
Odlikuje se dubokim,sirokim i zaobljenim oblicima tela.

Bravo Zoranknez, samo nastavi tako sa ovim lepim primercima kokosaka, de mi reci da li su to tvoje kokoske i sta cuvas od njih , samo nastavi tako pozdrav

JAREBICASTA TALIJANKA

Današnja Jarebičasta Talijanka je postala od stare Talijanke sa
dodatkom krvi Engleskog borca, Minorke i Feniksa. U Americi je
poslužila za stvaranje Leghorna. Talijanka je dobra nosilja, prosečna
nosivost se kreće od 160 do 180 jaja godišnje.
Jaja imaju belu ljusku, težine 65 grama. To je ranostasna, laka rasa.
Glava Jarebičaste Talijanke je srednje veličine, kresta je velika,
jednostavna sa oštro izraženim, zubcima, kod petla uspravna, a kod
kokoške oborena u stranu.
Ppdušnjaci su beli, ovalnog oblika. Podbradnjaci su dosta dugi,
intezivne crvene boje kao i kresta.
Jarebičasta Talijanka ima vižljasto, ali lepo zaobljeno i čvrsto građeno
telo. Noge su srednje dužine, golih cevanica žute boje.

LEGHORN

Leghorn vodi poreklo od italijanskih i španskih kokošaka koje su američki odgajivači ukrštali međusobno, a i sa drugim rasama, uz strogu selekciju-isključivo na nosivost.
Ova rasa kokošaka je tipičan predstavnik dobrih nosilja. To je najrasprostranjenija, najpoznatija i najbolja rasa za proizvodnju jaja na svetu. Postoje više sojeva (beli.žuti.crni.crveni itd.), Ali je beli soj najrašireniji i najcenjeniji.
Leghorn spada u lake, ranostasne rase, sa prosečnom godišnjom nosivosti od 200 jaja, rekordna nosivost preko 300 jaja. Jaja imaju bele ljuske, težine 60 grama. Kokoške se ne raskvocavaju i nose ćele godine. Glava je srednje veličine, kljun je žute boje kod svetlog Leghorna, a zatvorene boje kod tamnih sojeva Leghorna. Kresta je jednostavna, crvene boje, sa pet jasno izraženih zubaca. Kod petla je velika i uspravna. Kod kokoške je srednje veličine i povijena u stranu. Podušnjaci su beli, bademastog oblika. Podgušnjaci su intezivne crvene boje, kao l kresta, i dole fino zaobljeni. Ćelo telo iako srednjih dimenzija i lako, odaje čvrstu konstituciju. Noge su čvrste, srednje dužine, cevanice su gole, a noge su intezivne žute boje.







Ove dve slike su skinute sa interneta

E,,,kad sam bio ziv,pre teske bolesti,pored kanarinaca i divljih ptica,drzao sam jos od zivine italijanke ,suseks ,frizirane kokinkine,patke idijske trkacice i cili vili .A sada pocinjem ponovo sve iz pocetka.E to ti je zivot, al ja se ne dam ja teram dalje,dalje.

TO ZOKI SAO CDPAJ JEDAN JE ZIVOT KO IMA DOBRE SUSEXE KUPIO BIH KOKE?

Sale sto se tice SUSEKSA ja mogu da ti dam adresu i telefon ali neznam da li je dozvoljeno,pa tako administrator zadrzava pravo objave ili ne.
Osoba je Mina Dimitrijevic  
Farma rasne zivine Požarevac 062 82 41 581

VAJTROK (Whlte Rock)

Ovo je jedan od najpoznatijih i najraširenijih sojeva Plimut roka. Nastao je ukrštanjem Plimuta sa Leghornom l belim Vijandotom. Iako je kao i matična rasa zadržao kombinovane osobine, Vajtrok Ima i neke osobine rasa za proizvodnju mesa, pa se najčešće koristi za brojlerskl tov,mada se zbog dobre nosivosti gaji i kao kombinovana rasa. Brz rast pilića, rano operjavanje, dobro korišćenj hrane u uslovlma intezivnog odgoja, izražena tovnost, dobar kvalitet mesa i bela boja perja, sve ove osobine čine da Vajtrok predstavlja jednu od najznačajnijih rasa za proizvodnju brojlera. Dobra nosivost još više ističe korist ove rase. Vajtrok je bolja nosilja od graorastog Plimuta (Amroka), jer je prosečna godišnja nosivost 190 jaja sa smeđom bojom ljuske. Osim boje, koja je bela, Vajtrok je u svemu sličan graorastom Plimutu, samo sa nešto izraženijim dubinama i širinama oblika. Vajtrok se koristi kao čista rasa za postajanje linijskih hlbrida teških rasa.

zoki hvala na informaciji zvacu.

SASEKS (Sussex)


Veoma stara engleska rasa kokošaka, koja je od davnina bila čuvena po
kvalitetu mesa. Postala je selekcijom od stare engleske domaće kokoške
i ukrštanjem sa raznim domaćim i stranim rasama.
Prvobitno su postojala tri soja Saseksa: jarebićasti, graorasti i crveni.
Kasnije, ukrštanjem ovih Saseksa sa Kokinkinom, Bramom i Borcima,
stvorenje savremeni Saseks.
Po tipu, ova rasa pripada rasama za meso, ali se po svojim proizvodnim
osobinama može uvrstiti u kombinovane rase.
Danas postoje četiri soja: svetli ili hermelinasti, crveni, žuti i šareni. Kod
nas i u svetu najrašireniji je svetli soj.
Saseks spada u ranostasne rase i pronosi sa 5 do 6 meseci. Težina jaja je
60-65 grama, a ljuska je žute boje. Prosečna godišnja nosivost je 160 do
180 jaja. Instinkt leženjaje dobro razvijen. Njihovo meso je izvanrednog
ukusa.
Najpoznatiji je hermelinasti (svetliji) soj, sa perjem bele boje, sa crnim
perjima oko vrata i na repu. Glava je mala, širokog čela. Kresta je mala,
jednostavna , crvene boje sa 4 do 5 zubaca. Podušnjaci i podbradnjaci
su mali i crvene boje. Saseks je srednje veličine, kratkog, širokog
četvrtastog tela.

AMROK (Am Rock)

Amrok je jedan od najrasprostranjenijih sojeva Plimuta, poznat kao graorasti Plimut.
Treba reći da je Plimut rok jedna od najstarijih kulturnih rasa Amerike. Nastala je ukrštanjem bele Dominikanske kokoške, bele Kokinkine, Brame, Dorkinga, crne Javanske i Malajske rase.
Amrok spada u krupnije rase kombinovanih proizvodnih osobina. Godišnja nosivost je 160 do 180 jaja. Jaja su smeđe boje, težine 55 do 70 grama. Nešto kasnije dostigne polnu zrelost, pa kokica pronosi od 7 meseci. Graorasti soj Plimuta ima karakteristično prugasto obojeno perje. Svako pojedino pero naizmenično je obojeno sivobelim i crnim poprečnim prugama jednake veličine.
Glava je relativno mala, kljun srednje dužine, žute boje. Kresta je jednostavna sa 4-5 zubaca, u petlova je srednje veličine, u kokošaka je dosta mala. Lice, kresta, podbradnjaci i poušnjaci su intezivno crvene boje. Celo telo je relativno krupno sa izraženim širinama i dubinama. Noge su srednje dužine, žute boje.